БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВИШИ ПРИВРЕДНИ СУД У БАЊАЛУЦИ
Број: 57 0 Пс 135422 22 Пж
Дана, 15.11.2022. године
Виши привредни суд у Бањалуци у вијећу састављеном од судија овог суда и то: Гајић Богдан, као предсједник вијећа, мр Бранка Скоко и Бисера Ковачевић, као чланови вијећа, у правној ствари тужитељице Б.Т. из Б., Ул. ..., коју заступа Славен Гостимировић, адвокат из Бањалуке, Ул. Гундулићева број 86, против туженог В.Ј. из Б., ..., кога заступају адвокати из Заједничке адвокатске канцеларије Пуцар из Бањалуке, Ул. Николе Пашића број 37/II, ради накнаде штете, в.с. 100.000,00 КМ, одлучујући о жалби тужитељице против пресуде Окружног привредног суда у Бањалуци број 57 0 Пс 135422 21 Пс од 25.05.2022. године на сједници вијећа одржаној дана 15.11.2022. године донио је
П Р Е С У Д У
Жалба тужитељице се одбија, потврђује се пресуда Окружног привредног суда у Бањалуци број 57 0 Пс 135422 21 Пс од 25.05.2022. године.
Захтјев тужитељице за накнаду трошкова састава жалбе, одбија се као неоснован.
Захтјев туженог за накнаду трошкова састава одговора на жалбу, одбија се као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтјев тужитељице којим је тражила да се обавеже тужени да тужитељици на име накнаде штете у друштву „Борац Тенис“ д.о.о. Бањалука, исплати износ од 66.134,58 КМ са припадајућом законском затезном каматом почев од 14.03.2018. године, па до исплате, те да надокнади трошкове парничног поступка у износу од 4.851,25 КМ.
Обавезана је тужитељица да туженом надокнади трошкове парничног поступка у износу од 3.863,92 КМ, са законском затезном каматом од 23.05.2022. године, као дана пресуђења, па до исплате, све у року од 30 дана, под пријетњом извршења.
Благовремено изјављеном жалбом првостепену пресуду побија тужитељица из свих жалбених разлога из одредбе члана 208. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број: 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13, даље: ЗПП), с приједлогом да се жалба уважи, побијана одлука преиначи и усвоји у цијелости тужбени захтјев тужиоца, уз обавезу туженог да јој накнади трошкове првостепеног и другостепеног поступка или да се побијана одлука укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.
Тужени у одговору на жалбу предлаже да се жалба одбије као неоснована, потврди првостепена пресуда, а да се тужитељица обавеже да туженом накнади трошкове састава одговора на жалбу.
Жалба није основана.
Предмет спора у овој правној ствари је захтјев тужитељице за накнаду штете у друштву „Борац Тенис“ д.о.о. Бањалука, у износу од 66.134,58 КМ, са законском затезном каматом, уз накнаду трошкова поступка.
Након проведеног доказног поступка првостепени суд је утврдио: да је рјешењем о регистрацији Окружног привредног суда у Бањалуци број 057-0- Рег-17-001552 од 14.03.2018. године у судски регистар уписана промјена чланова и пренос удјела код „Борац Тенис“ д.о.о. Бањалука, а на основу Одлуке о усклађивању оснивачког акта са одредбама Закона о привредним друштвима РС и Рјешења о насљеђивању Основног суда у Бањалуци број 71 0 О 231496 16 О од 19.02.2016. године, да су оснивачи друштва Тениски клуб „Борац“ Бањалука и парничне странке из овог поступка и да је тужени лице овлашћено за заступање; да је рјешењем Окружног привредног суда у Бањалуци број 57 0 В 125823 18 В од 31.05.2018. године, наложено противнику предлагача „Борац Тенис“ д.о.о. Бањалука да предлагачу (овдје тужитељици) омогући да се упозна са садржајем књиге удјела и да јој се учине доступним финансијски извјештаји за 2015., 2016., 2017. годину, као и записници са одржаних скупштина друштва за наведени период; да је ово рјешење потврђено рјешењем Вишег привредног суда у Бањалуци број 57 0 В 125823 18 Гж од 14.08.2018. године; да је тужени тужитељици доставио копију биланса успјеха за 2018. годину и финансијске извјештаје за 2015., 2016. и 2017. годину и књигу удјела, те обавијестио да није у могућности доставити записнике са одржаних скупштина јер друштво према статуту нема скупштину; да је на захтјев тужитељице одржана скупштина друштва 02.06.2021. године у којој су чланови друштва већином гласова усвојили финансијске извјештаја за период 2015. – 2020. године, да су сви чланови гласали за финансијске извјештаје, а тужитељица је била против; да је проведено вјештачење по вјештаку економске струке који је у свом налазу дао приказ оснивачког капитала привредног друштва „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука за период 2015. - 2020. године, приказ формирања обавеза друштва, исказани пословни губитак, нераспоређену добит, податке о средствима привредног друштва и дао мишљење да је губитак остварен за период 2015. до 2020. године у износу 75.871,00 КМ покривен из нераспоређене добити из ранијих година, да нераспоређена добит на дан 31.12.2020. године износи 63.928,00 КМ, да у периоду од 2015. до 2020. године није било исплате добити члановима друштва.
Код овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да тужени као овлашћено лице друштва „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука није поступао противно одредбама чланова 32. и 33. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ број 127/08, 58/09, 100/11 и 67/13 – даље ЗПД), јер по оцјени суда чињеница што се нераспоређена добит умањује за износ претрпљених губитака, а без сагласности скупштине, не представља противправно поступање туженог будући да је логично да се губици у пословању надокнађују из добити; да позајмица и краткорочни кредити које је тужени узимао у име друштва, а без сагласности скупштине друштва, немају никаквог утицаја из разлога што се ради о реализованим обавезама; да тужитељица није доказала да је икад донесена одлука о расподјели нераспоређене добити и да се по таквој евентуалној одлуци није поступало, а доказано је да није било исплате нераспоређене добити члановима друштва, па је остало недоказано да је у смислу одредбе чланова 154. и 155. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ број: 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Службени гласник РС“ број:17/93, 3/96, 39/03, 74/04, даље: ЗОО), наступила штета члановима друштва тиме што им није била исплаћена добит, због чега је првостепени суд примјеном наведених законских одлучио као у изреци побијане одлуке.
На основу одредбе члана 376. ЗОО првостепени суд је цијенио да је неоснован приговор застаре потраживања, обзиром да је тужитељица на основу рјешења о регистрацији постала члан друштва „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука дана 14.03.2018. године, а у току 2018. и 2019. године сазнала је о пословању и финансијском стању овог привредног друштва, па како је тужба поднесена 06.05.2021. године, није протекао рок из одредбе члана 376. ЗОО.
Жалбеним наводима тужитељица оспорава правилност и законитост донесене пресуде и истиче: да је првостепени суд побројао доказе без јасног и детаљног образложења, чиме је дошло до повреде одредбе члана 191. став 4. ЗПП, на штету тужитељице; да се суд у образложењу пресуде позива на „уговор чији је предмет био прибављање новчаних средстава за изградњу спортске дворане путем кредита“, а тог доказа у спису нема, па није јасно на чему суд заснива своју одлуку, што чини повреду члана 8. ЗПП; да је нетачан закључак суда да су чланови друштва неформално постизали договоре у вези друштва; да је ова констатација у цијелости погрешна и посљедица је погрешно утврђеног чињеничног стања и занемаривања материјалних доказа предложених и проведених од стране тужитељице; да није јасна констатација суда да је циљ оснивања друштва „Борац тенис“ д.о.о. било подизање кредита јер за такав закључак суд није имао ни један материјални доказ и супротно је одредбама чланова 2. став 1. и 11. став 2. тачка ђ) ЗПД; да није тачна констатација суда да су пословне одлуке чланови друштва доносили усмено; да је предузимање радњи од стране директора привредног друштва из надлежности скупштине друштва у складу са чланом 132. ЗПД незаконито поступање; да се првостепени суд селективно позива на налаз и мишљење вјештака; да суд не даје ваљан одговор како је дошло до повећања оснивачког капитала без одлуке скупштине друштва и још битније гдје су та средства кад се има у виду да их на рачуну друштва нема; да је суд у овом поступку поступао супротно одредби члана 8. ЗПП, јер није цијенио доказе на начин како је то овом одредбом прописано.
Испитујући побијану пресуду у границама жалбених разлога, те по службеној дужности у складу са одредбом члана 221. ЗПП одлучено је као у изреци из слиједећих разлога:
Из образложења првостепене пресуде произилази да је тај суд цијенио све проведене доказе, појединачно и у њиховој међусобној вези, као што то прописује одредба члана 8. ЗПП, због чега не стоји жалбени навод тужитељице да је тај суд починио повреду поменуте одредбе ЗПП.
Одредбом члана 191. ЗПП прописано је да је један од обавезних елемената пресуде и образложење. У образложењу суд мора да наведе кратак опис захтјева странака, доказе који су проведени, којим доказима је суд поклонио вјеру и из којих разлога а којима није, као и то које чињенице је на основу проведених доказа утврдио и коју је конкретну материјално правну норму примијенио на тако утврђено чињенично стање. Образложење првостепене пресуде садржи све наведене елементе, па се у жалби неосновано истиче повреда одредбе наведеног члана.
Првостепени суд није погријешио када је тужбени захтјев тужитељице одбио, а за своју одлуку је супротно жалбеним наводима, дао јасне и разумљиве разлоге, због чега су неосновани наводи да је одлука заснована на неправилној примјени члана 191. ЗПП.
Одредбом члана 31. став 1. тачка в) Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“, број 127/08, 58/09, 100/11, 67/13, 100/17 и 82/19 – у даљем тексту ЗПД), прописано је да заступници друштва имају дужност према друштву, а ставом 2. овог члана је прописано да су лица из става 1. овог члана дужна да раде у интересу привредног друштва.
Одредбом члан 32. ЗПД прописано је да лица из члана 31. став 1. овог закона дужна су да у том својству извршавају своје послове савјесно, са пажњом доброг привредника, у разумном увјерењу да дјелују у најбољем интересу привредног друштва (став 1.); лица из става 1. овог члана дужна су да своју процјену заснивају на информацијама и мишљењима лица стручних за одговарајућу област за које вјерују да су у том погледу савјесна и компетентна (став 2.); лице које поступа у складу са ставом 1. и 2. овог члана није одговорно за штету која из такве процјене настане за привредно друштво (став 3.).
Одредбом члан 33. став 1. ЗПД одређено је да су лица из члана 31. став 1. овог закона дужна да поступају савјесно и лојално према привредном друштву, док је ставом 2. истог члана одређено да ова лица која имају лични интерес дужна су да: не користе имовину привредног друштва у личном интересу; не користе повлашћене информације у привредном друштву за лично богаћење; не злоупотребљавају позиције у привредном друштву за лично богаћење; не користе пословне могућности привредног друштва за своје личне потребе и сл. (у даљем тексту: дужност лојалности).
Одредбом члана 127. став 1. ЗПД је одређено да друштво са ограниченом одговорношћу може вршити исплате добити члановима у било које вријеме, уколико оснивачким актом или уговором чланова друштва није другачије одређено или ако то плаћање није супротно одредбама овог закона о ограничењу плаћања.
Тужитељица је тврдила да је тужени друштву „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука и њој као члану друштва, погрешним управљањем друштвом проузроковао штету.
У складу са одредбом члана 127. став 1. ЗПД привредно друштво може, али није обавезно да својим члановима исплаћује добит.
Нераспоређена добит се исплаћује вољом чланова друштва, а у конкретном случају није донесена одлука о исплати добити ни једном члану друштва.
На основу проведених доказа (посебно налаза и мишљења вјештака финансијске струке, увидом у позајмице и краткорочне кредите), првостепени суд је утврдио да се нераспоређена добит углавном користила за покривање губитака што је и основна сврха коришћења нераспоређене добити.
У току поступка је утврђено, а што су потврдили и саслушани свједоци, да су чланови друштва углавном постизали договоре усменим путем, а да је једина скупштина одржана дана 02.06.2021. године када је усвојен финансијски извјештај за период од 2015. до 2020. године, већином гласова.
Правилно првостепени суд цијени да чињеница што се нераспоређена добит умањује за износ претрпљених губитака, без сагласности скупштине, ни у ком случају не представља противправно поступање туженог, јер се у складу са законом губици у пословању надокнађују управо из нераспоређене добити.
Тужитељица у овом поступку није доказала да је тужени несавјесним вођењем послова или доношењем одлука супротно одредбама ЗПД противправно умањивао имовину, а тужени је доказао да је за све вријеме пословања покушавао да реализује своје обавезе како по финансијским позајмицама, тако и по основу закључених уговора о кредиту.
Одредбом члана 154. ЗОО прописано је да ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.
Одредбом члана 155. ЗОО регулисано је да је штета умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), а и наношење другом физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета).
За накнаду штете, сагласно одредбама чланова 154. став 1. и 158. ЗОО, потребно је испуњење законских претпоставки: да штета постоји, да је проузрокована противправном радњом или пропуштањем штетника, да се радња или пропуштање могу приписати у његову кривицу и да постоји узрочна веза између радње односно пропуштања и настале штете.
Постојање ових законских претпоставки дужан је да докаже оштећени.
Тужитељица није доказала да је тужени као овлашћено лице друштва „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука, поступао противно одредбама чланова 32. и 33. ЗПД.
Није спорно да је постојала нераспоређена добит, а неспорно је утврђено да је иста коришћена за покриће губитака друштва и да друштво није вршило исплате добити својим члановима, па овај суд у цијелости прихвата образложење првостепеног суда да тужитељица није доказала да јој је тужени у смислу одредби чланова 154. и 155. ЗОО проузроковао штету.
Супротно жалбеним наводима првостепени суд је на основу проведених доказа јасно могао утврдити да је циљ оснивања друштва „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука било подизање кредита (што су потврдили и саслушани свједоци), а и ТК „Борац“ је из својих прихода давао средства за исплату кредита. Ове чињенице није оспоравала ни тужитељица.
Према одредби члана 2. став 1. ЗПД привредно друштво се оснива ради обављања дјелатности у циљу стицања добити.
Чињеница да је оснивање друштва „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука било подизање кредита ради изградње спортске дворане, не говори да је то привредно друштво основано супротно циљу које прописује одредба члана 2. став 1. ЗПД, него управо супротно да је друштво имало одређени економски циљ.
Нису јасни жалбени наводи тужитељице да првостепени суд не даје ваљан одговор како је дошло до повећања оснивачког капитала без одлуке скупштине друштва, код утврђења да се код привредног субјекта „Борац тенис“ д.о.о. Бањалука оснивачки капитал није мијењао у периоду од 2005. до 2020. године и износио је 2.000,00 КМ. Повећање основног капитала врши се на основу одлуке о повећању, али конститутивност уписа настаје тек уписом у судски регистар.
Дакле, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно примијенио материјално право, при чему нису учињене повреде поступка на које се указује жалбом нити повреде на које овај суд пази по службеној дужности, па је првостепена одлука правилна због разлога које је дао првостепени суд и разлога изнесених у овој пресуди, а жалбени разлози не доводе у питање правилност и законитост првостепене пресуде.
На основу свега изложеног примјеном члана 226. ЗПП донесена је пресуда као у изреци.
Тужитељица није успјела са жалбом, па је њен захтјев за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 1.535,50 КМ, одбијен као неоснован (члан 397. став 1. ЗПП).
Одбијен је тужени са захтјевом за накнаду трошкова одговора на жалбу у износу од 1.711,12 КМ, јер одговор на жалбу није ни нужна нити неопходна радња од које зависи исход судског поступка, а суд приликом одлучивања о трошковима поступка поступа у складу са одредом чланова 386. и 387. ЗПП.
Предсједник вијећа
Богдан Гајић