Опћа надлежност и овлаштења Федералног тужилаштва Федерације Босне и Херцеговине је утврђена Законом о тужилаштвима Федерације Босне и Херцеговине и разрађена Правилником о раду Федералног тужилаштва Федерације БиХ.

 

Члан 16.

Федерално тужилаштво спроводи истражне радње и гони потенцијалне учиниоце кривичних дјела и привредних пријеступа, те врши друге послове одређене федералним законом.

 

Федерално тужилаштво има првостепену надлежност за спровођење истражних радњи и гоњење потенцијалних учинилаца кривичних дјела тероризма, међукантоналног криминала, незаконите трговине дрогама или организованог криминала, које су у складу са Законом о Врховном суду Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, број 2/95, 9/96 и 33/99) у надлежности тог суда.

 

Члан 17.

Главни федерални тужилац у остваривању функције гоњења за кривична дјела поступа пред Врховним судом Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Врховни суд) и, у складу са чланом 20. овог закона, другим судовима Федерације.

 

У поступку пред Врховним судом, кантоналним и опћинским судовима, главни федерални тужилац, у складу са федералним законом, улаже правна средства, присуствује сједницама и судским претресима и предузима друге радње за које је овлашћен.

 

Главни федерални тужилац у остваривању функције гоњења за федерална кривична дјела, у складу са Уставом Федерације и федералним законодавством, поступа пред Врховним судом са истим овлашћењима као што их у складу са федералним Законом о кривичном поступку имају кантонални тужиоци. Што се тиче осталих кривичних дјела, главни федерални тужилац поступа пред свим судовима у складу са одредбама овог закона.

 

Члан 18.

Када закључи да због кршења федералног закона или међународног уговора постоје основани разлози да употријеби правно средство против извршне судске одлуке или одлуке донесене у управном или другом поступку, главни федерални тужилац може захтијевати да се одложи, односно прекине извршење такве одлуке, ако би њеним извршењем могле наступити неотклоњиве штетне посљедице.

 

Ако главни федерални тужилац поднесе захтјев из става 1. овог члана, извршење одлуке ће се одложити, односно прекинути. Одлагање, односно прекидање извршења одлуке траје до доношења одлуке о правном средству главног федералног тужиоца.

 

Одлука о одлагању, односно прекидању извршења, престаје да важи ако главни федерални тужилац у року од 30 дана од дана пријема одлуке не употријеби правно средство.

 

Члан 19.

Главни федерални тужилац рјешава о сукобу надлежности између два кантонална тужилаштва.

 

Члан 20.

У оквиру дјелокруга свог рада одређеног чланом 9. овог закона, главни федерални тужилац може давати опћа или појединачна обавезна упутства кантоналним тужилаштвима, спроводити кривичне истраге и гоњење пред кантоналним и опћинским судовима, кад год главни федерални тужилац има разлога да посумња да кантонална тужилаштва нису примијенила кривични закон Федерације, или да се гоњење кривичних дјела не може ефикасно спровести у надлежности кантоналног тужилаштва.

 

Главни федерални тужилац неке предмете или радње из дјелокруга једног кантоналног тужилаштва може повјерити другом кантоналном тужилаштву. Без обзира на надлежност одређеног кантоналног тужилаштва, главни федерални тужилац такође може повјерити поједине предмете појединим главним тужиоцима, замјеницима главних тужиоца, федералним тужиоцима или кантоналним тужиоцима.

 

Члан 21.

Замјеник главног федералног тужиоца или федерални тужилац могу и без свог пристанка бити привремено упућени у кантонално тужилаштво на период од највише шест мјесеци унутар периода од пет година.

           

Главни кантонални тужилац, замјеник главног кантоналног тужиоца, или кантонални тужилац могу и без свог пристанка бити привремено упућени у друго кантонално тужилаштво или Федерално тужилаштво на период од највише шест мјесеци унутар периода од пет година.

 

Одлуку о привременом упућивању у друго тужилаштво доноси главни федерални тужилац и о томе сходно обавјештава Високо судско и тужилачко вијеће.

 

Главни тужилац, замјеник главног тужиоца или тужилац који је привремено упућен у друго тужилаштво има право на плату, накнаду или другу врсту дохотка у складу са законом.

 

Члан 22.

Главни федерални тужилац има право и дужност да даје обавезујућа упутства замјеницима главног федералног тужиоца и федералним тужиоцима у вези њиховог рада, а поред тога може учинити и слиједеће:

 

1.       предузети одређене радње из дјелокруга замјеника главног федералног тужиоца или федералних тужилаца;

 

2.       овластити замјеника/е главног федералног тужиоца или федералног/е тужиоца/е да воде поједине предмете из дјелокруга неког другог замјеника главног федералног тужиоца или федералног тужиоца; и

 

3.       овластити замјеника/е главног федералног тужиоца или федералног/е тужиоца/е да предузимају одређене радње из дјелокруга неког другог замјеника главног федералног тужиоца или федералног тужиоца.

   

Члан 23.

У смислу овог закона, обавезна упутства за рад подразумијевају упутства опћег каратера у погледу рада и активности замјеника главног федералног тужиоца, федералних тужилаца, главних кантоналних тужилаца, замјеника главних кантоналних тужилаца и кантоналних тужилаца, као и упутства за предузимање радњи у одређеним предметима.

 

Главни федерални тужилац даје обавезна упутства за рад опћег карактера у складу са Правилником о раду.