• logo
  • osnovna stranica
  • Окружни суд у Добоју

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОПТУЖЕНОМ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ СМАЊИО КАЗНУ СА 8 НА 5 ГОДИНА ЗАТВОРА

    01.11.2024.

                Врховни суд Републике Српске на сједници вијећа дана 17.10.2024. године донио је пресуду којом је дјелимично уважио жалбу браниоца оптуженог Анте Павића и у одлуци о казни преиначио пресуду Окружног суда у Добоју, број: 13 0 К 004950 24 К од 17.05.2024. године тако што је оптуженом за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона СФРЈ, за које је оглашен кривим том пресудом, на основу члана 38. и 41. став (1) КЗ СФРЈ, осудио на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју се урачунава вријеме проведено у притвору од 24.10.2023. године па надаље.

     

                Пресудом овог суда од 17.05.2024. године оптужени Анто Павић за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (КЗ СФРЈ) био је осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, у коју му је урачунато вријеме проведено у притвору од 24.10.2023. године па надаље, те је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка и паушала, а оштећени су са имовинскоправним захтјевом упућени на парнични поступак.

     

                Оптужени Анто Павић за наведено кривично дјело на горе наведену казну затвора осуђен је што је за вријеме оружаног сукоба који се одвијао на простору Босне и Херцеговине, између Војске Републике Српске са једне стране и Хрватског вијећа одбране и Армије  Босне и  Херцеговине, са друге стране, супротно правилима Међународног права, кршећи одредбу члана 3. став 1. тачка а) и ц) ИВ Женевске Конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата или оружаног сукоба од 12. августа 1949. године, као припадник војне полиције ХВО у логору на стадиону Фудбалског клуба „Полет“ и у старој згради полиције у Босанском Броду, у којима су се налазили затворени цивили српске националности, који нису били војно организовани, нити су учествовали у непријатељствима, у временском периоду од мјесеца априла до септембра 1992. године учествовао у наношењу повреда тјелесног интегритета, противзаконитом затварању и силовању цивилних лица на начин да је:

     

    1. у временском периоду од мјесеца априла до маја 1992. године, нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Ј.С. који је био као цивил заробљен у логору у Босанском Броду, на начин да је истог у старој згради полиције у Босанском Броду, сам и заједно са другим за сада непознатим припадницима ХВО, у више наврата тукао шакама и полицијском палицом по цијелом тијелу, да би и дана када је био православни Васкрс 1992. године пришао оштећеном и питао га: „који је данас дан“, па када му је оштећени одговорио да је православни Васкрс, задао му је ударац шаком у предјелу лица,

     

    2. дана 19.06.1992. године, заједно са другим, за сада непознатим припадницима ХВО, без налога, противправно лишио слободе цивилно лице оштећену С.К. те исту потом одвео у зграду војне полиције у Босанском Броду, гдје је оштећена остала неколико сати,

     

    3. у логору на стадиону Фудбалског клуба „Полет“ у Босанском Броду у коме су се налазили затворени цивили српске националности, током мјесеца септембра 1992. године, а након што је оштећена „X-1“ ухапшена и приведена у наведени затвор, у више наврата тражио да исту изведу из просторије у којој је била смјештена и одведу у просторију која се налазила у поткровљу наведеног објекта гдје је оптужени оштећену више пута силовао, наносећи јој на тај начин велику патњу и бол,

     

    дакле, кршећи правила Међународног права за вријеме оружаног сукоба учествовао у наношењу повреда тјелесног интегритета, противправном лишавању слободе и силовању, чиме је учинио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона СФРЈ.

    Приказана вијест је на:
    83 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОПТУЖЕНОМ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ СМАЊИО КАЗНУ СА 8 НА 5 ГОДИНА ЗАТВОРА

    01.11.2024.

                Врховни суд Републике Српске на сједници вијећа дана 17.10.2024. године донио је пресуду којом је дјелимично уважио жалбу браниоца оптуженог Анте Павића и у одлуци о казни преиначио пресуду Окружног суда у Добоју, број: 13 0 К 004950 24 К од 17.05.2024. године тако што је оптуженом за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона СФРЈ, за које је оглашен кривим том пресудом, на основу члана 38. и 41. став (1) КЗ СФРЈ, осудио на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју се урачунава вријеме проведено у притвору од 24.10.2023. године па надаље.

     

                Пресудом овог суда од 17.05.2024. године оптужени Анто Павић за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (КЗ СФРЈ) био је осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, у коју му је урачунато вријеме проведено у притвору од 24.10.2023. године па надаље, те је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка и паушала, а оштећени су са имовинскоправним захтјевом упућени на парнични поступак.

     

                Оптужени Анто Павић за наведено кривично дјело на горе наведену казну затвора осуђен је што је за вријеме оружаног сукоба који се одвијао на простору Босне и Херцеговине, између Војске Републике Српске са једне стране и Хрватског вијећа одбране и Армије  Босне и  Херцеговине, са друге стране, супротно правилима Међународног права, кршећи одредбу члана 3. став 1. тачка а) и ц) ИВ Женевске Конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата или оружаног сукоба од 12. августа 1949. године, као припадник војне полиције ХВО у логору на стадиону Фудбалског клуба „Полет“ и у старој згради полиције у Босанском Броду, у којима су се налазили затворени цивили српске националности, који нису били војно организовани, нити су учествовали у непријатељствима, у временском периоду од мјесеца априла до септембра 1992. године учествовао у наношењу повреда тјелесног интегритета, противзаконитом затварању и силовању цивилних лица на начин да је:

     

    1. у временском периоду од мјесеца априла до маја 1992. године, нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Ј.С. који је био као цивил заробљен у логору у Босанском Броду, на начин да је истог у старој згради полиције у Босанском Броду, сам и заједно са другим за сада непознатим припадницима ХВО, у више наврата тукао шакама и полицијском палицом по цијелом тијелу, да би и дана када је био православни Васкрс 1992. године пришао оштећеном и питао га: „који је данас дан“, па када му је оштећени одговорио да је православни Васкрс, задао му је ударац шаком у предјелу лица,

     

    2. дана 19.06.1992. године, заједно са другим, за сада непознатим припадницима ХВО, без налога, противправно лишио слободе цивилно лице оштећену С.К. те исту потом одвео у зграду војне полиције у Босанском Броду, гдје је оштећена остала неколико сати,

     

    3. у логору на стадиону Фудбалског клуба „Полет“ у Босанском Броду у коме су се налазили затворени цивили српске националности, током мјесеца септембра 1992. године, а након што је оштећена „X-1“ ухапшена и приведена у наведени затвор, у више наврата тражио да исту изведу из просторије у којој је била смјештена и одведу у просторију која се налазила у поткровљу наведеног објекта гдје је оптужени оштећену више пута силовао, наносећи јој на тај начин велику патњу и бол,

     

    дакле, кршећи правила Међународног права за вријеме оружаног сукоба учествовао у наношењу повреда тјелесног интегритета, противправном лишавању слободе и силовању, чиме је учинио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона СФРЈ.